-
Genesis 2
- 1 Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова.
- 2 И сврши Бог до седмог дана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини;
- 3 И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини;
- 4 То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо,
- 5 И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу,
- 6 Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.
- 7 А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.
- 8 И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, ког створи.
- 9 И учини Господ Бог, те никоше из земље свакаква дрвећа лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.
- 10 А вода течаше из Едема натапајући врт, и оданде се дељаше у четири реке.
- 11 Једној је име Фисон, она тече око целе земље евилске, а онде има злата,
- 12 И злато је оне земље врло добро; онде има и бдела и драгог камена ониха.
- 13 А другој је реци име Геон, она тече око целе земље хуске.
- 14 А трећој је реци име Хидекел, она тече к асирској. А четврта је река Ефрат.
- 15 И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува.
- 16 И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту;
- 17 Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.
- 18 И рече Господ Бог: Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему.
- 19 Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име;
- 20 И Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему.
- 21 И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и место попуни месом;
- 22 И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму.
- 23 А Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тело од мог тела. Нека јој буде име човечица, јер је узета од човека.
- 24 Зато ће оставити човек оца свог и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.
- 25 А беху обоје голи. Адам и жена му, и не беше их срамота.
-
-
King James Version (kjv)
- Afrikaans
- Albanian
- Arabic
- Armenian
- Basque
- Breton
- Calo
- Chamorro
- Cherokee
- Chinese
- Coptic
- Croatian
- Czech
- Danish
- Dari
- Dutch
-
English
American King James Version (akjv) American Standard Version (asv) Basic English Bible (basicenglish) Douay Rheims (douayrheims) John Wycliffe Bible (c.1395) (wycliffe) King James Version (kjv) King James Version (1769) with Strongs Numbers and Morphology and CatchWords, including Apocrypha (without glosses) (kjva) Webster's Bible (wb) Weymouth NT (weymouth) William Tyndale Bible (1525/1530) (tyndale) World English Bible (web) Young's Literal Translation (ylt)
- English and Klingon.
- Esperanto
- Estonian
- Finnish
- French
- German
- Gothic
- Greek
- Greek Modern
- Hebrew
- Hungarian
- Italian
- Japanese
- Korean
- Latin
- Latvian
- Lithuanian
- Malagasy
- Malayalam
- Manx Gaelic
- Maori
- Mongolian
- Myanmar Burmse
- Ndebele
- Norwegian bokmal
- Norwegian nynorsk
- Pohnpeian
- Polish
- Portuguese
- Potawatomi
- Romanian
- Russian
- Scottish Gaelic
- Serbian
- Shona
- Slavonic Elizabeth
- Spanish
- Swahili
- Swedish
- Syriac
- Tagalog
- Tausug
- Thai
- Tok Pisin
- Turkish
- Ukrainian
- Uma
- Vietnamese
Favourite Verse
You should select one of your favourite verses.
This verse in combination with your session key will be used to authenticate you in the future.
This is currently the active session key.
Should you have another session key from a previous session.
You can add it here to load your previous session.